Капут од црвеног сомота
Крај лета обележиле су изложбе Модиљанија, Кандинског, Хенрија Мура, Оскара Кокошке, британске уметности од шездесетих година прошлог века до данас Лондонске галерије и музеји, овог септембра нуде мноштво великих и гласовитих изложби, од класичних, историјски устоличених имена, до дела савременог карактера. Већ недељама на топ листи Културног додатка „Сандеј Тајмса” налази се изложба „Модиљани и његови модели” постављена у Краљевској академији уметности . Представљено је око педесет слика Амадеа Модиљанија и то портрета и актова по којима се сликар највише прославио. Посетиоци имају прилику да виде и скулпторско дело Амадеа Модиљанија. Иако познат пре свега као сликар, Модиљани је у раној фази своје каријере имао амбиције и према скулптури у чему га је нарочито охрабривало познанство са чувеним Константином Бранкушијем. Због посвећености скулптури, Модиљани није сликао портрете готово три године. Скулптуре су нарочито биле инспирисане античком Грчком и афричком скулптуром која је иначе привлачила уметнике нове генерације. Данас се зна за 25 Модиљанијевих скулптура.
Највећи део ове изложбе ипак чине портрети и актови, и то најпре портрети уметничке заједнице стасавале на Монпарнасу почетком прошлог века. Амадео Модиљани потиче из породице сефардских Јевреја из Тоскане, и пре доласка у Париз 1906.године, стекао је уметничко образовање у Фиренци и Венецији. Многe од изложених слика на овој изложби представљају портрeте његових пријатеља уметника и колекционара које је сликао између 1914. и 1919. године. Међу њима је и портрет Пикаса (уље на дасци, власништво приватне колекције из Москве), по потезу свакако нетипичан за Модиљанијево портретно стваралаштво.
Три музе
Модиљанијев препознатљиви стил сликања развио се од 1914. до 1916. године, и у том периоду његова муза и инспирација била је Беатрис Хастингс, британска књижевница и песникиња, која је живела у Паризу, радећи као дописница за један британски часопис. Хроничари су забележили да је Модиљани сликао њено овално лице, малени нос и очи, не дајући притом никакве назнаке о њеном карактеру нити о бурној вези кроз коју су пролазили.
Серију великих актова, који се такође могу видети на овој изложби, Модиљани је створио између 1916. и 1919. године. На изложби 1917. године на којој је приказао групу актова, избио је мали скандал. Наиме, испред излога галерије, створила се гужва, јер су радознали грађани били шокирани видевши кроз излог галерије јарко осветљен акт. Преко пута улице налазила се полицијска станица и шеф полиције је, видевши гужву, наложио да се актови уклоне! То наравно није поколебало чувеног Модиљанија и његови актови постали су позната и цењена дела. Он никада није сликао своје музе и љубавнице и ниједан акт није потписан. Моделе за актове обезбеђивао му је његов колекционар Леополд Зборовски.
У једном периоду Модиљани је био посвећен и сликању локалног становништва јужне Француске, када је, због нарушеног здравља са једном од својих последњих музеа Жаном Еебитерн боравио на Азурној обали. Иначе, три жене које је Модиљани најчешће портретисао биле су супруга Леополда Зборовског, Ханка, Луниа Леховска кућна пријатељица Зборовских и студенткиња Жана Ебитерн која му је родила и дете.
На изложби Модиљанијевих модела је и слика која представља аутопортрет овог уметника, у капуту од црвеног сомота, врата обавијеног плавим шалом. Та слика настала је 1919. године, непосредно пред сликареву смрт.
Изложба Модиљанијевих модела траје до 15. октобра, када ће у истом простору уследити поставка од око двеста радова Огиста Родена. Као најава, испред улаза у галерију Краљевске академије уметности већ је постављена рељефна скулптура „Врата пакла”.
Боје и акорди
Још један класик уметности 20. века. привлачи посетиоце музеја британске престонице. Реч је о Василију Кандинском чија су дела изложена у Тејт модерн галерији, а изложба је насловљена „Кандински: пут ка апстракцији”. Ова изложба показује најранија дела овог уметника, која се односе на пејзаже из малог места Мурноа у баварским Алпима где је он проводио време са својом љубавницом Габријелом Минтер. Изложба показује како се Кандински од сликања пејзажа развијао у правцу апстрактног сликарства. Василиј Кандински (Москва 1866) студирао је право и економију на московском универзитету, а пресудни моменти који су га определили за сликарство, биле су слике Клода Монеа које је видео у Москви, као и Вагнерове музика. Музика је заправо и утицала на стваралаштво Кандинског, у смислу, да је овај уметник веровао да сликарство може бити на исти начин апстрактно као и музека, и да је однос боја на слици у истом односу у коме су акорди у музичком делу…Ова изложба трајаће до 1.октобра.
А недалеко од Тејт модерн галерије на истој страни обале Темзе, у Хајвард галерији, постављена је, до 19. новембра изузетна изложба, „60 година британске умености: Како унапредити свет”. Френсис Бејкон, Аниш Капур, Лусијан Форјд, Џилберт и Џорџ, Сара Лукас, Хенри Мур, Демијан Хирст, Дејвид Хокни, само су нека имена која су прославила британску уметничку сцену и чија су дела у најразличитијим медијима представљена на овој изложби која обухвата око 150 радова. Према наводима организатора, изложба указује на феномене „непоштовања током шездесетих” и „безобразне смелости осамдесетих”. На изложби се налазе дела из колекције Уметничког савета основаног 1946. године ради промовисања британске уметности. Збирка обухвата око седам хиљада радова, више од две хиљаде уметника, али Уметнички савет није институција са сталаним седиштем.
У галерији Сомерсет палате управо је завршена изложба на којој је представљен монументални триптих Оскара Кокошке из 1950. године „Прометејев триптих”. Реч је о једном од најзначајнијих и најамбициознијих дела овог уметника, које симболично говори о опасностима које носи интелектуална ароганција модерног човека. Огромна платна, укупне висине од око осам метара, представљају комбинацију библијских и митолошких тема у смислу пророчанства деструкције коју је донела ера хладног рата. За ово своје дело Кокошка је својевремено рекао: „Ово је можда моја последња велика слика, али вероватно и најбоља”.
Хокнијев дневник
А чувени Леонардо да Винчи са својим цртежима и пројектима разних проналазака и конструкција, сместио се у просторије велелепног Викторија и Алберт музеја. Скице, прорачуни, дијаграми, анимације, пројекат летеће машине, падобрана, моста откривају Леонарда као генија, сликара, математичара, архитекту.
У Империјал Вор музеју међу грандиозне макете авиона и тенкова, изложена су дела Хенрија Мура. Поред скулпторских композиција, на овој изложби налази се велики број скица и цртежа инспирисаних управо ратним догађањима, односно представама људи који су спавали на клупама и у ходницима подземне железнице. Ту су и скице које показују тежак живот рудара, а које је Мур нацртао боравећи једно време у очевом родном месту. На изложби су приказана дела настајала од 1938. до 1954. године.
Од октобра, Национална галерија у Лондону најављује амбициозан програм. Већ четвртог октобра део својих изложбених простора отвориће за слике Пола Сезана и овом изложбом, биће, између осталог, обележена и стогодишњица његове смрти.У галерији портрета, 12. октобра отвара се изложба Дејвида Хокнија на којој ће бити приказано око 150 портрета рађених техникама уља, акрила, оловке, фото колажа. Кустоси описују ову изложбу као визуелни дневник Хокнијеве педесет година дуге каријере. Коначно, за 18.октобар планирана је велика изложба шпанског мајстора 17. века – Веласкеза. Ова изложба обухватиће више од четрдесет радова из збирке Националне галерије Лондона, музеја Прадо и Историјског музеја у Бечу. Трајаће до 21. јануара.
Марија ЂОРЂЕВИЋ
